Anna Marly

 

L'ABSENCE

 

Les jours s'en vont mais nous rapprochent

Comme un ruisseau tournant en rond

Faisant fleurir, aux flancs des roches,

De la patience les bourgeons.

Rien n'est plus triste que l'absence

 Et pourtant rien n'est si complet.

Ce géant bleu de la distance

Qu'on interroge sans arrêt.

D'une main il vous prend l'épaule

Et de l'autre vous tient le front,

Campé d'un pôle à l'autre pôle

II nous partage et nous morfond.

C'est une forme symbolique

Planant sur nos nuits sans sommeil

Qui a un œil mélancolique

Et l'autre clair comme un soleil.

Que font alors dans les espaces

Les vagues, leurs embruns d'argent?

Où vont les dieux qui se prélassent

Sur de nuageux trônes blancs?

Où va la marée océane

Sur son herbage de limon ?

Pour qui ces gouttes qui ricanent

Dans les sourcils de l'Aquilon?

Pour qui entonne la sirène

Quand fait naufrage le marin?

Où vient mourir l'air qui s'égrène

Des lèvres pourpres du matin ?

 

Où tombera la rosée folle?

Quelle timbale mordorée

En recueillera les oboles,

Pour enrichir quelle contrée?

Où s'élanceront les volutes

Des parfums chauds et capiteux?

Quel voyageur mourra sans lutte,

Sur quel rivage sablonneux?

Je n'en sais rien... la vie est morte

Depuis l'instant de nos adieux,

Tout acheminement avorte

Sous l'œil glacial du géant bleu,

L'absence, océan de chimères

Où vogue à la merci des flots

Une chaloupe téméraire

Dont l'espérance est le falot.

 

 Sao Paolo, Brésil,  1950

 

 

 

Анна Марли

 

РАЗЛУКА

 

Дни истекают, подобно ручьям,

Что поят землю в цвету.

А в почках - уроки терпения нам,

Стремящимся в высоту.

Отсутствие - это тоска и печаль,

Но ничто не наполнено так,

Как небес синеватая даль,

Хранящая тысячи тайн.

 

Руку одну кладет на плечо,

Другой же касается лба...

Оно - где полюс, где горячо,

Где граница лежит у столба.

 

Символической формой небо парит

Над тревогой бессонных ночей.

И одно его око солнцем горит,

А в другом - печаль всех людей.

 

Что же в синем пространстве волны творят ?

Путь у капли будет какой ?

И куда мчатся боги, улегшись подряд

На престолах больших облаков ?

 

Исчезает куда океана прилив,

Покидая вздыхающий склон ?

Для кого мечет тысячи брызг

Жесткой бровью бог Аквилон ?

 

Для кого песнопенья коварных сирен,

Лишь ослаб перед бурей моряк ?

Ну, а воздух? В какой попадает он плен?

И куда уплывает заря ?

 

И куда упадает безумно роса ?

Ну, а кубок червленный какой

Ей наполнит чистым алмазом глаза

И жемчуг подарит морской ?

 

И куда устремится вязь завитков

Опьяняющих терпких духов ?

И в каких очертаньях, каких берегов

Паломник найдет свой кров ?

 

Но об этом не ведаю я ничего.

Жизнь ведь теплится только едва:

Ты ушел - шаг ослаб мой. Сковала его

Всё та же ледник-синева.

 

Разлука! Ты - океаны химер.

Вон шлюпка, как жертва средь волн.

Но храбро плывет. Маяк ей пример,

Он веры и верности полн.

 

Сан-Паулу,   Бразилия,   1950

 (Перевод Ю.Зубрицкого)

 

Hosted by uCoz