Анна Юрьевна Смирнова-Марли  

À TALIK

Bon! Levons l’ancre et sans fatigue
Eloignons-nous des îles d’or.
Vous m’oubliez, moi je navigue
Déjà vers d’autres joyeux ports.

Laissons mourir sur l’eau légère
Les ricochets de nos élans,
S’evanouir notre chimère
A tout jamais...C’est evident

Que l’on revient vite et sans peine
Aux mots qu’on écoute à peine,
Qu’importe – la vie en est pleine –
Qu’importe... je n’oublie pas.

Angleterre, 1942


ТАЛИКУ*

Ну что ж…Поднимем якоря,
Уйдём от золотых прибрежий,
Но обо мне забыл ты зря –
Плыть не хочу я курсом прежним.

И пусть себе возьмет вода
Химеры наши и мечтанья,
Пускай утонут навсегда –
В том чьё-то есть предначертанье.

Но возвратятся пусть слова
И хоть они полузабыты,
Неважно – ими жизнь полна.
Я помню их всегда. Пойми ты!

Англия, 1942

_____________
* Коллега по ЭНСА (Театру Британских армий). Талик – первый, кому я спела «Марш партизан». Он сказал тогда: «А знаешь, ты создала шедевр» (примеч. автора).



Перевод Ю. Зубрицкого (Стихи из сборника "Мессидор", ("Пора жатвы")

Hosted by uCoz